Tokom tromesecnog boravka u SAD-u(iako se za Aljasku moze reci da samo formalno pripada ovoj zajednici) resio sam da se bancenje I svakodnevni rad isplati na kraju u vidu mini putovanja koje bi bilo idealno kad bi se I neki koncert tu uglavio. Iako tako nije delovalo na pocetku, my dream came true – posredstvom facebook-a zapazih da bend Remission planira svoju prvu turneju u SADu I to ni manje ni vise nego krecu u periodu I u mestima koje sam ja planirao posetiti. Resih da im posaljem poruku pa kud pukne nek pukne – I puklo je na dobrom mestu!
Ukoliko iole pratite nalet novih bendova onda su vam ovi momci itekako poznat ali da se koja rech ostaviti I za one kojima su promakli. Ovaj chetvorobojac stize iz Santiaga (Chile)I donosi nesto sasvim novo I osvezavajuce na danasnjoj, iako raznovrsnoj ipak ne toliko kreativnoj sceni. Ono sto ih istice jeste melodicnost kojom dosta podsecaju na svoje najvece uzore (Dag Nasty I Verbal Assault) ali opet imaju neku karakteristicnu crtu po kojoj se odvajaju od istih. Dosad su izdali jedan LP “Accept” (Amendment Records), jedan EP “Winds Of Promise” (React Records), jedan split sa bendom “Police and Thieves”(Amendment Records) I ucestvovali su na kompilaciji posvecenoj bendu “Chain Of Strenght” pod nazivom “To Us It Was So Much More” (1124 Records) sa obradom pesme “Hurts To Ask”.
Na ovom cetvorodnevnom turu neke bendove sam gledao 2 ili vise puta te cu stoga pisati o njihovim najboljim svirkama, da se ne bi ponavljao.
Ukoliko iole pratite nalet novih bendova onda su vam ovi momci itekako poznat ali da se koja rech ostaviti I za one kojima su promakli. Ovaj chetvorobojac stize iz Santiaga (Chile)I donosi nesto sasvim novo I osvezavajuce na danasnjoj, iako raznovrsnoj ipak ne toliko kreativnoj sceni. Ono sto ih istice jeste melodicnost kojom dosta podsecaju na svoje najvece uzore (Dag Nasty I Verbal Assault) ali opet imaju neku karakteristicnu crtu po kojoj se odvajaju od istih. Dosad su izdali jedan LP “Accept” (Amendment Records), jedan EP “Winds Of Promise” (React Records), jedan split sa bendom “Police and Thieves”(Amendment Records) I ucestvovali su na kompilaciji posvecenoj bendu “Chain Of Strenght” pod nazivom “To Us It Was So Much More” (1124 Records) sa obradom pesme “Hurts To Ask”.
Na ovom cetvorodnevnom turu neke bendove sam gledao 2 ili vise puta te cu stoga pisati o njihovim najboljim svirkama, da se ne bi ponavljao.
New York – Outlast, Sacred Love, Remission
Avantura pocinje 14og Septembra – posle poludnevnog obilaska Bostona, zaputih se za NYC na prvi gig. Sreca moja pa sam krenuo na vreme posto ulica koja se nalazi u centru grada se takodje nalazi I na nekih 10tak kilometara dalje gde se zapravo nalazi klub ali na svu srecu, to nisu autobuske ili tramvaj linije u Srbiji pa se covek bez problema moze snaci I otici na drugi deo grada metroom. Kad sam napokon stigao, moram priznati da me je pomalo uhvatila nesigurnost I bojazan posto sam se nalazio u Bruklinu u delu grada gde ocigledno ne zivi najsretnije stanovnistvo I sa sve carry-on prtljagom I rancem, prosto sam kao pravi turista odudarao od okoline. Na svu srecu po tom pitanju, nije bilo apsolutno nikakvih problema ali kad sam dosao do kluba, vrata su bila zapechacjena I nista nije ni najmanje ukazivalo na to da se iza tih vrata treba odrzati svirka. Postao sam polako skeptican I unapred krenuo da razmisljam gde sam mogao zalutati kad iza ugla videh par ljudi koji su se, drzeci vinile u rukama, kretali ka klubu I tada mi je laknulo. Nedugo zatim I bendovi su poceli da pristizu I na pitanje zasto feshta nije pocela na vreme ispostavilo se da je organizator malo zakazao sa svojim obavezama I da je kul sto ce se concert ipak odrzati tako da se ovakve stvari desavaju I van ovih prostora.
Kako su svi usli u klub nije se puno cekalo sa zapocinjanjem koncerta. Iako sam ocekivao da se pored nas 30tak ocekuje jos ljudi, to se nije desilo I nazalost to mi je prvi dojam I prvi utisak koji sam pokupio koji jelte I nije toliko pozitivan. Prvi na repertoar su trebali da nastupe lokalci “Don’t Give A Fuck” ali upravo kako im I sam naziv kaze, nije im se cimalo previse da dodju tako da oni nisu ni nastupali – posle je neko rekao da taj bend cak vise I ne postoji ali nebitno, ne treba im posvetiti previse paznje. Da bi se popravila atmosfera na binu iskace “Outlast”, odlican sXe bend iz New Jersey-a koji je dosad uz Demo iz 2010 izbacio I ep “Take Control”.
 |
| Outlast |
Ko voli jednostavan “in your face” youth crew ovo je prava stvar za njega – bez puno mudrolije, ovi momci tacno ubadaju u metu I svojim tekstovima pokazuju pravo lice sXe (pesma “No Better”) I kako im je isti pomogao da u zivotu prebrode neke prepreke (“Rearrange”)sto mi je uvek drago videti I od mene uvek imaju dodatni plus za svoj trud I rad. Ja sam nazalost izgubio setlistu pa ne znam kojim su tacno redom isle pesme ali koliko se secam isle su sve pesme sa poslednjeg EPa I po koja sa ranijeg Demo-a. Ono sto me posebno raduje jeste njihova najava za novo izdanje koje ce se pojaviti pocetkom 2012te I za koje kazu da ce podsecati na Floorpunch I to jedva cekam da cujem.
 |
| Sacred Love |
Posle krace pauze, nastupa “Sacred Love” – ova 5orka dolazi iz Baltimora I sviraju malo brzi I ostriji hc sa pesmama koje se obicno vrte oko 2 minuta sto je melem za moju dushu. Zasad imaju pored demo-a I ep izdanja “Love Songs” I “Dividing Lines”. Momci su brzo isprashili svoj posao mada im je nastup u rodnom gradu gde su svirali 2 dana kasnije bio daleko zanimljiviji te cu stoga pisati opsirniji izvestaj s tog giga.
Za kraj, ono za shta sam ja I vecina (od 30 ljudi) doshlo – Remission koji je vise nego pristojno odradio svoj deo posla ali najvise paznje cu posvetiti njihovom certu u Richmondu.
 |
| Remission |
Po zavrsetku koncerta poceo sam muckati glavu kako naci krov nad istom zbog cinjenice da sam sam posao na ovu turneju I da ne bi bilo bas najsjajnije provesti noc u njujorskom metrou ili nekom drugom mestu gde postoji sansa da te “pojede senka”. Tada nastupa upravo cela ta prica koja se vrti oko hardcore a to je druzenje I pomaganje jedni drugima. Ja sam naime, od te “silne mase” na ovom koncertu upoznao par super ljudi s kojim sam mogao podeliti koju misao I naisao sam na coveka kome cu biti dozivotno zahvalan – Harrison Chiu – mladi sXe vegan aktivista koji studira u Njujorku I jedan od organizatora silnih koncerata u Kini I generalno tom delu Azije koji mi je pruzio dom, hranu I prijateljstvo koje nikad necu zaboraviti. Keep the good work bro!
York, PA – Praise, Daylight, Remission, Mindset, Sacred Love, Koji
Sledeceg dana nasao sam se sa momcima iz “Remission-a” i zajedno smo se autobusom uputili ka Philladelphia-i. Pored clanova benda bila su tu I 3 roadie-a – Pablo – covek koji vodi “Amendment Records”, Ange I Victor aka Ruso, pevac ruskog benda “Rearranged” koji je doputao iz Rusije kako bi ih ispratio na ovu jednomesecnu turneju. Kad smo stigli u Philadelphia-u trebalo je sacekati nekih 2ipo sata do sledeceg autobusa koji bi nas odveo do finalne destinacije – Harrisburg. Ali za tih 2ipo sata se svasta izdesavalo – Phillipe I Victor su otisli na poslepodnevni dzoging(po kishi I ne toliko toplom vremenu) I usled prekomernog unosa veggie buritosa I sokova neko je morao da zaglavi u wc-u I tako smo nazalost propustili predvidjeni autobus I bili osudjeni na jos jedno trocasovno cekanje autobusa. Sve ovo je proizvelo do toga da smo stigli prilicno kasno u Harrisburg I propustili otvaranje giga I stigosmo na pola seta “Praise”-a ali I to je zaista vredelo. Bend koji je dosad izbacio 2 potpuno razlicita EPa – meni se bar cini da najnoviji vuce neki depresivni mood I potpuno kontra od prvenca koji salje dosta pozitivniju poruku I tera nas da I dalje verujemo u vrednosti na kojima smo izgradili sopstvene licnosti o cemu upravo govori pesma “I believe” na ciji pocetak smo pristigli. Posle toga sam nazalost imao priliku cuti samo jos 2 stvari – “Afraid To Ask” I obrada benda Inside Out “By A Threat”. Po zavrsetku njihovog seta uspeo sam uklaviriti da se gig zapravo odvija u garazi koja je oblozena sundjerima Iz price se dalo videti da se koncerti u USA-u cesto odvijaju u ovakvim prostorijama I verujem da su samo kod njih komsije tako miroljubive I drage. Posle razgledanja merch-a na binu se penje poprilicno zanimljiv I moram reci krajnje perspektivan bend - “Daylight” – post-hardcore-punk-rock (ne znam ni sam kako bih definisao) bend koji me nekako najvise podseca na neki “Rites of Spring”, “Fugazi”, “Husker Du” zvuk sa specificnom gitarom cija mi je melodija odzvanjala u glavi I danima posle koncerta. Dok spremaju novi material koji ce izaci sredinom 2012te uzivajte u prethodna 2 ep-a – “Sinking” I “Dispirit” I zelimo im puno srece I uspeha na predstojecoj Evropskoj turneji sa “More Than Life”-om.
Nakon Daylighta nastupio je “Remission” koji je bio u malim problemima ponajvise zbog glasa pevaca koji je imao problema sa grlom, najverovatnije zbog prethodnog dzoginga po kisi. Sledeci su trebali nastupiti “Mindset” ali usled obaveza gitariste oni su odlozili svoj nastup I kao zamena upada “Sacred Love” koji je to vece oprashio sve – koliko muzicki toliko I atmosferom koju su uspeli da naprave i poshalicama izmedju pesama sto je razdragalo njihove lokalne fanove. Przio se “Peace of Mind”, “What’s left of this world?”, “Dividing Lines” I za kraj, “Betray” od MT-a gde se u inace veoma guzvatoj I maloj garazi stvorila jos veca guzva jer ova pesma svima prija. I za kraj krajeva 8 seconds long “Hardcore Pride” od Madballa.
Za sam kraj ovako divne veceri, dolazi Koji – post-punk/indie diy aktivista iz Harrisburga koji ima veoma cudan ali odlican nacin pristupa ljudima – izbegao je klasican nastup na bini I resio da ovo vece poprilicno ustane unikatno te je dosao u sredinu mase I krenuo u propoved svojih prica na koje se nadovezivao muzikom I uspelim pokusajima da se svi opustimo I zapevamo s njim.
Sledeceg dana nasao sam se sa momcima iz “Remission-a” i zajedno smo se autobusom uputili ka Philladelphia-i. Pored clanova benda bila su tu I 3 roadie-a – Pablo – covek koji vodi “Amendment Records”, Ange I Victor aka Ruso, pevac ruskog benda “Rearranged” koji je doputao iz Rusije kako bi ih ispratio na ovu jednomesecnu turneju. Kad smo stigli u Philadelphia-u trebalo je sacekati nekih 2ipo sata do sledeceg autobusa koji bi nas odveo do finalne destinacije – Harrisburg. Ali za tih 2ipo sata se svasta izdesavalo – Phillipe I Victor su otisli na poslepodnevni dzoging(po kishi I ne toliko toplom vremenu) I usled prekomernog unosa veggie buritosa I sokova neko je morao da zaglavi u wc-u I tako smo nazalost propustili predvidjeni autobus I bili osudjeni na jos jedno trocasovno cekanje autobusa. Sve ovo je proizvelo do toga da smo stigli prilicno kasno u Harrisburg I propustili otvaranje giga I stigosmo na pola seta “Praise”-a ali I to je zaista vredelo. Bend koji je dosad izbacio 2 potpuno razlicita EPa – meni se bar cini da najnoviji vuce neki depresivni mood I potpuno kontra od prvenca koji salje dosta pozitivniju poruku I tera nas da I dalje verujemo u vrednosti na kojima smo izgradili sopstvene licnosti o cemu upravo govori pesma “I believe” na ciji pocetak smo pristigli. Posle toga sam nazalost imao priliku cuti samo jos 2 stvari – “Afraid To Ask” I obrada benda Inside Out “By A Threat”. Po zavrsetku njihovog seta uspeo sam uklaviriti da se gig zapravo odvija u garazi koja je oblozena sundjerima Iz price se dalo videti da se koncerti u USA-u cesto odvijaju u ovakvim prostorijama I verujem da su samo kod njih komsije tako miroljubive I drage. Posle razgledanja merch-a na binu se penje poprilicno zanimljiv I moram reci krajnje perspektivan bend - “Daylight” – post-hardcore-punk-rock (ne znam ni sam kako bih definisao) bend koji me nekako najvise podseca na neki “Rites of Spring”, “Fugazi”, “Husker Du” zvuk sa specificnom gitarom cija mi je melodija odzvanjala u glavi I danima posle koncerta. Dok spremaju novi material koji ce izaci sredinom 2012te uzivajte u prethodna 2 ep-a – “Sinking” I “Dispirit” I zelimo im puno srece I uspeha na predstojecoj Evropskoj turneji sa “More Than Life”-om.
Nakon Daylighta nastupio je “Remission” koji je bio u malim problemima ponajvise zbog glasa pevaca koji je imao problema sa grlom, najverovatnije zbog prethodnog dzoginga po kisi. Sledeci su trebali nastupiti “Mindset” ali usled obaveza gitariste oni su odlozili svoj nastup I kao zamena upada “Sacred Love” koji je to vece oprashio sve – koliko muzicki toliko I atmosferom koju su uspeli da naprave i poshalicama izmedju pesama sto je razdragalo njihove lokalne fanove. Przio se “Peace of Mind”, “What’s left of this world?”, “Dividing Lines” I za kraj, “Betray” od MT-a gde se u inace veoma guzvatoj I maloj garazi stvorila jos veca guzva jer ova pesma svima prija. I za kraj krajeva 8 seconds long “Hardcore Pride” od Madballa.
Za sam kraj ovako divne veceri, dolazi Koji – post-punk/indie diy aktivista iz Harrisburga koji ima veoma cudan ali odlican nacin pristupa ljudima – izbegao je klasican nastup na bini I resio da ovo vece poprilicno ustane unikatno te je dosao u sredinu mase I krenuo u propoved svojih prica na koje se nadovezivao muzikom I uspelim pokusajima da se svi opustimo I zapevamo s njim.
Baltimore – Peace, Reservoir, Police and Thieves, Remission, Koji
Odavde nas preuzima Chris koji ce nadalje umnogome pomoci Remission-u prvenstveno oko turneje na istocnoj obali. Posle prekomernog obitavanja spageta koje nam je spremio Pablo I prespavane noci, bilo je vreme da se potrpamo u zuti kombi I nastavimo putesestvije ka toliko ozloglasenom Baltimore-u o cijim kriminalnim kvartovima govori odlicna serija, “The Wire”. Kako smo pristigli imao sam priliku da se uverim u jednu veliku ljubav clanova benda – kupovina vinila. Verujem da u Chile-u nije bas najbolja situacija kao ni kod nas po pitanju nabavke istih te stoga cim smo usli u jedan od poznatijih lokal vinil I record shopova -“Celebrated Summer” u najmanju ruku, lica su im se ozarila.
Ovo vam je narodna biblioteka ali samo za vinile – moze se pronaci sve sto vam dusa mine – od te ere sredine 80tih preko zlatnih 90ih do novijih stvari, od indie-a I punka preko youthcrew-a I powerviolence-a. Posle dobrih sat ipo ako ne I 2h uputili smo ka vegan restoranu koji je odisao Jamajcanskim duhom I odlicnom ali malo previse zacinjenom hranom. Tu smo se susreli sa jos jednim buducim saputnikom – Meline-om koja nam je zajedno sa Chris-om pokazala Baltimorsku luku I brdasce sa kojeg imate predivan pogled na citav grad. Koncert se odrzavao u lokalnom kulturnom centru ciji je kapacitet kao stvoren za jednu prosecnu hc zurku.
 |
| Peace |
Prvi na binu izlece “Peace” – novi bend starih znalaca ovog pravca. Relativno su novi bend te stoga nisam nista ni cuo od njih niti o njima ali sam se na pocetku dobro zagledao kad je koncert poceo I da – bubnjeve lupa bubnjar Mindseta, na basu je kao nekada u Championu Andy iz Praise-a a mikrofona se docepao ni manje ni vise nego Stephen iz First Step-a. Ovo mi je iskreno bilo najvece I najprijatnije iznenadjenje tokom citave ove turneje I iako nisam imao priliku nikada uzivo da gledam First Step, zaista mi je bilo drago videti da Stephen ponovo prashi. I to kako. Koliko sam uspeo na prvi pogled da prokljuvim bend me naravno podseca na Stephenov prethodni prvenstveno zbog njegovog vokala ali je muzika nekako meksa I cini mi se da se textovi(barem kroz pricu izmedju pesama) ne doticu toliko sXe koliko su u First Step-u vec su sad u pitanju neke vise privatnije tematike.Ovaj bend sprema svoj demo za React te stoga imajte ih na umu, imace tek svasta da kazu.
Posle ovako odlicnog pocetka, sve se nastavilo istim tokom. Sledeci su “Reservoir” – bend koji dosta lici na Daylight koji je nastupao prethodno vece u Harrisburgu samo cini mi se sa malo duzim pesmama I ne toliko izrazitom energijom te ce ih postovaoci malo blazeg zvuka vise gotiviti. Odmah posle njih ide “Remission” gde je problem sa vokalom izgleda postao jos veci I Phillipe je morao dosta da pripazi na glas radi dalje turneje te iako malo suzdrzaniji ,momci su dali sve od sebe.
 |
| Police & Thieves |
Pretposlednji bend koji me je jako interesovao kako zvuci uzivo jesu “Police & Thieves” – melodicni hcbend iz Washingtona kojeg odlikuje, barem po meni, specifican zvukom I vokalom I jedini bend koji mi padne na pamet kad god ih cujem jeste Verbal Assault, najvise zbog zvuka gitare.Bend odlicno zvuci uzivo, pevac se svojstveno trudio da izvuce vokal koji se moze cuti na snimku. Za razliku od ostalih bendova te noci P&T je resio da nas pocasti jednom obradom – “Forgotten” od GBa. Pored albuma “Amor y Querra” a must have je ep iz 2010 – “Blizzard Sessions” sa kojeg su pesme ponovo snimljene za njihovo poslednje izdanje “Fracturing” gde se nalaze I 3 nove stvari. Bacite oko I podrzite ove momke, obavljaju odlican posao.
Za kraj, kao I Harrisburgu bili smo pocasceni jos jednim Koji-evim nastupom.
Richmond – Free Will, Remission, Mindset, Break Away
Ovaj put po zavrsetku koncerta, otisli smo na veceru nakon koje smo se odmah uputili za Richmond kako bi sledeci dan bili odmorniji I spremniji za predstojece poduhvate. A ti novi poduhvati nisu predstavljali nista sto vec nismo videli – poseta restorana I vinil shopova gde su se sladokusci podobro nakupovali te sam u nekom trenutku cak I strepeo dal ce imati novac za ostatak tour-a.
Kako su iz dana u dan imali koncerte u razlicitim prostorima, od kluba preko garaze do kulturnog centra, ovaj put se koncert odrzao u podrumu. Od samog pocetka postojala je strepnja da bi koncert mogao biti olako prekinut upadom policije ali je to , na svu srecu, izbegnuto. Prvi bend jesu lokalci “Free Will” koje ocigledno voli domaca publika posto su uspeli da dobro prodrmaju kutiju u kojoj smo se nalazili. Posto je na ovom koncertu od svih dosad bilo mozda I najvise ljudi zeleo bih da se prozborim koju rec o tome kako se Ameri “ponasaju” na koncertu. Svi smo mi gledali te silne snimke gde vidimo karate kid akrobacije mladih ljudi sto sam nazalost imao prilike I uzivo da vidim ovde. Ok, razumem ja pasiju I zanesenost ali sve treba biti umereno I pod kontrolom a ne da moram da se povlacim sa strane kako bih otisao kuci bez sljive na oku. Sve u svemu, stick to stagedives and high fives, ko voli da nabija laktove u grudi I pokazuje svoju muskulaturu, teretana radi svaki dan.
 |
| Remission |
Remission je bio sledeci i ovo im je bio ubedljivo najbolji koncert u dosadasnjem delu tura. Phillipe-ov glas se povratio usled unosa meda I vitamina u organizam I sve je bilo spremno da pokazu zasto su zasluzili ovu turneju. Lagano trljanje po basu I gig pocinje sa “Winds of Promise”, prva stvar sa istoimenog EPa. Da li zato sto je bilo u tako skucenom prostoru, ozvucenje je bilo odlicno. Odmah zatim ide pesma “Remission” sa albuma “Accept” na koju se nadovezuje najnovija “Seeded”, koju u stopu prati “Stranger” ciji je tekst inspirisan istoimenom Kamievom knjigom. Nismo dugo cekali na verovatno najveci hit ovog benda – “Isolation” gde lyrics-I klize uz muziku I uvek se najezim kad cujem - “Minutes seem like hours. Days becoming weeks. This desperate sensation, it invades me as I speak”. Posle kraceg predaha sledi “Burden of Shame”, pesma koja govori o diktaturi koja je vladala u Chile-u do pocetka 90ih I posvecena je njihovom originalnom bubnjaru kojem je usled idiotske politike I viznog rezima oduzeta mogucnost da sa svojim prijateljima odradi ovu turneju. Za kraj, ostaje “Love” cime su sjajno zaokruzili ovaj set.
 |
| Mindset |
Sledeci na tapeti koji nazalost nisu svirali u Harrisburgu I zbog kojih sam I ostao u Richmondu jeste Mindset koji mi je ovog puta ispunio zelju. Ovo ce se na kraju ispostaviti kao najverovatnije jedan od najkracih ali I najenergicnijih koncerata koje sam ikada gledao. Ev (pevac) kao I ostatak ekipe u svojih manje od 15 minuta bukvalno nisu stali ni da uzmu predah. Tamburanje krece sa “Create/Control” kao pogodan intro za “Waste” I singalong koji sledi “So much easier said than done, ONE ON ONE”. Pevac se apsolutno razbacao po celoj prostoriji pa je usled toga malo manje pevao I vise gledao kako da citav ostane na nogama. Zatim sledi “Words” pa obrada od Nerve Agents-a “Fall of the All American”. Da ne bi gubili vreme, Chris krece da cepa po basu I zna se sta sledi – “Be The Spark” gde cela prostorija odzvanja u stihovima “Be the change you want to see”. Da bi sve bilo perfektno pobrinuli su se odsvirajuci I “Witness” I za sam kraj, ostaje dozivotno urezano u secanje “Hear Me Now”. Youthcrew zasigurno nije mrtav!
Kako su jedni lokalci otvorili, tako su sledeci zatvorili feshtu – u pitanju je bend “Break Away”, strejteri kojima je to bio takozvani record release show gde ste imali priliku da pazarite odlican demo “For Life”.
Posle ovako dobre noci, svi smo grupno otisli na burito I doslo je vreme da se pozdravimo. Ovom prilikom zeleo bih jos jednom da se zahvalim – kao prvo bendu “Remission” koji me je, iako sam bio potpuni stranac za njih, bez ikakvog premisljanja primio da sa njima provedem ova fantaticna 4 dana I zaista sam dozivotno zahvalan za druzenje i svu pomoc koju su mi pruzili. Ovakvo iskustvo se ne zaboravlja te stoga hvala svima puno jos jednom. Uz bend, ljudi koji su mi izasli u susret za smestaj, hranu I prijatan boravak su: Harrison iz Njujorka – covek koji pravi najbolje spagete sa tofu-om I koji je poprilicno aktivan na sceni organizovanjem koncerata I podrskom bendova. Zatim Chris Bavaria I Cody Bounce koji su vodili racuna o tome da sto vise vidimo I upoznamo kao I smestaj I hrana koju su pruzili tokom 3 dana druzenja sa njima kao I ostatku ekipe iz “zutog kombija”. Beskrajno vam hvala!
Za sam kraj, mislim da je dostojno zavrsiti ovaj izvestaj recima gosn. Vogel-a: “Hardcore is meeting a kid from halfway across the world for the first time and feeling like you have known him or her for all your life. Hardcore is road trips, touring and meeting people. Hardcore is a teacher. Teaching we are all equal
No comments:
Post a Comment